Куркума: Побољшање Здравља и Клиничке Користи

Биљни пигменти.

Већина људи је упозната са антиоксидантивним својствима витамина Ц и његове здравствене користи, али ако упоредимо витамин Ц са другим фитохемикалијама које имају антиоксидативна својства, видећемо да је витамин Ц мг по мг прилично слаб антиоксиданс. Неки од биљних пигмената су веома јаки и имају клиничка и терапеутска својства у нормалним дозама без мегадозирања или интравенске инфузије.Једина сврха ових пигмената је да заштите биљку од сунчевог зрачења и оксидације.

Разлог зашто имамо много бољи вид боја од месождера је управо због тога што можемо да идентификујемо ове биљне пигменте. Морамо да идентификујемо зрело воће због енергије која се у њему налази у облику фруктозе.

Ови биљни пигменти су нам неопходни колико и било који други витамин, са само једном разликом.

Нећемо умрети директно од недостатка антиоксиданата. Умрећемо индиректно од рака или неке друге хроничне болести и имаћемо повећање ћелијског старења и упале и краћи животни век. Што је пигмент јачи, то је јача његова моћ неутрализације слободних радикала. Неке од биљака које имају јаки пигменти су најздравије и имају најпозитивније ефекте на наш организам. На пример, бобичасто воће је универзално прихваћено као најздравије воће због својих јаких антиоксидативних својстава. Бобичасто воће има веома јаке пигменте. Акаи бобице су толико јаки да се користе за бојење дигестивног тракта људи пре снимања рендгенским зрацима. Неке друге биљке имају још јаче пигменте од бобица попут куркуме. Она ће обојити све чега се дотакне. Мали прстохват куркуме је довољан да цело ваше јело пожути. То је један од најјачих пигмената који постоје. Куркумин је толико здравствено користан и заштитнички настројен да се истражује као лек за хемотерапију, поред широког спектра других импликација. Елемен, на пример, је фитохемикалија изведена из куркуме и одобрена је у Кини за лечење рака. Куркумин је главни жути пигмент у куркуми за који је утврђено да има најзаштитнија својства.

Морамо имати на уму да је куркумин само један од многих фитохемикалија у куркуми.

Постоји читав списак других активних састојака у куркуми као целој биљци, али редукционистички менталитет медицинске индустрије верује да је много ефикаснија и, наравно, много профитабилнија пракса ако се активни састојак екстрахује, а затим мегадозира у облику пилуле.

Биљке садрже бројне полифеноле, за које је доказано да смањују упале и тиме повећавају отпорност на болести.

Примери таквих полифенола су изотиоцијанати у купусу и броколију, епигалокатехин у зеленом чају, капсаицин у љутим папричицама, халони, рутин и нарингенин у јабукама, ресвератрол у црвеном вину и свежем кикирикију.

Али је немогуће истражити их све. Само у куркуми је до сада идентификовано више од 300 активних фитохемикалија.На пример, у овој студији (Агарвал и др., 2013) закључили су да је куркума лишена куркумина ефикаснија у борби против рака и има више антиинфламаторних ефеката од самог куркумина. Проблем је што је куркума само зачин и веома је јефтина, тако да на крају истраживања нема патената ако се не екстрахује у неки облик пилуле. Студија је закључила да куркума представља добар извор нових хемикалија за медицинску индустрију, а не да људи треба да једу целу куркуму као лековиту биљку.

Биорасположивост.

Постоји проблем са куркумином и то је његова лоша биорасположивост. Када се конзумирају, искористиће се само мале количине. Суплементи користе различите методе како би повећали биорасположивост и до 99 процената. Погоднији су за узимање, али је цела храна много здравија због широког спектра различитих фитохемикалија у њима. Идеално, решење би било узимати зачин као цео прехрамбени производ и повећати његову апсорпцију. Постоји начин да то урадимо. Решење је црни бибер. У црном биберу постоји фитохемикалија која повећава биорасположивост куркумина ако се конзумира заједно. Куркумин је приближно 5% тежине куркуме. Такође, око 5% црног бибера по тежини састоји се од фитохемикалије која се зове пиперин. Пиперин је оно што црном биберу даје арому, али је и снажан инхибитор метаболизма јетре. Постоје различити путеви које јетра користи за детоксикацију хемикалија, а један од њих је да хемикалије из уља претвори у растворљиве у води како би их бубрези могли уклонити. Молекул пиперина инхибира тај процес и не дозвољава јетри да се реши куркумина.

Када додамо само прстохват црног бибера куркуми, односно 1/20 кашичице, биорасположивост куркумина се повећава за 2000%. (Шоба и др., 1998.).

Такође, као и код било ког другог пигмента, попут бета-каротена или ликопена (црвеног пигмента) из парадајза, биорасположивост ових једињења се значајно повећава додавањем уља у оброк.

Масти могу повећати биорасположивост куркумина седам до осам пута.

Када се једе са мастима, куркумин се може директно апсорбовати у крвоток кроз лимфни систем, чиме делимично заобилази јетру. Утврђено је да додавање мале количине масти у салате има исти ефекат као и широк спектар различитих фитохемикалија растворљивих у уљу. Све фитохемикалије растворљиве у уљу, укључујући и пигменте, имаће већу апсорпцију са уљем и већу биорасположивост са црним бибером.

Нежељени ефекти.

Једини прави проблем су високи нивои биодоступности оксалата у куркуми. Оксалати се могу везати за калцијум и формирати нерастворљиву калцијум оксалат, који је одговоран за приближно 75% свих бубрежних каменаца. Код људи који имају склоност ка стварању бубрежних каменаца, унос оксалата треба да буде мањи од 40 до 50 мг/дан, што значи не више од највише једне кашичице куркуме.

Студије на људима нису показале токсичне ефекте, а куркумин је био безбедан у дози од 6 г/дан орално током 4-7 недеља.

Људи са бубрежним каменцима или гихтом који желе да користе куркуму за смањење упале могли би размотрити употребу суплемената куркумина јер би достизање високог нивоа куркумина из куркуме изазвало превише оптерећења оксалатом.

Још једна ствар коју морамо узети у обзир када се ради о куркуми јесте да може изазвати бол у жучној кеси код особа са жучним каменцима.То је јак такозвани холецистокинетички агенс, што значи да олакшава пумпање жучне кесе како би се спречила стагнација жучи, па ако имате камен у њој, стискање може изазвати бол.

Предности.

До сада је у последњих десетак година спроведено опсежно истраживање куркуме и куркумина.

Доказано је да куркума драматично смањује упале, на пример код пушача, а такође помаже код аутоимуних инфламаторних болести као инфламаторна болест црева и остеоартритис и реуматоидни артритис, и улцерозни колитис. Директно убија различите врсте ћелија рака од дебелог црева, простате и дојке до панкреаса, као и сваки други лек за хемотерапију. Веома је јак, а истовремено нема никакве негативне нежељене ефекте. Помаже код дијабетеса типа 2 и предијабетеса и гојазности и има јака неуропротективна својства. Помаже код Алцхајмерове болести, Паркинсонове болести, регуларан когнитивни пад, па чак и депресију. Добар је за артеријску функцију. Може помоћи код изложености тешким металима и другим токсинима.

Све што је икада тестирано дало је позитиван резултат и истина је да куркума није ништа посебно. Она је само још један природни пигмент или антиоксиданс као и сваки други пигмент. Само је јачи од неких других пигмената и то је то. Али оно што је важно разумети јесте да сви пигменти делују слично у биљкама и у људском телу. Сви пигменти имају заштитна својства, не само куркумин. Имајте на уму да би студије о биохемији једног пигмента биле сличне свим пигментима који постоје. То је исти принцип. Неки пигменти и антиоксиданси ће бити јачи, неки слабији, али на молекуларном нивоу, сви делују исто тако што ослобађају додатни електрон.

Превенција рака.

У истраживању рака, научније речено, познато је да куркумин модулира активацију различитих транскрипционих фактора, регулише експресију инфламаторних ензима, цитокина, молекула адхезије и протеина који доприносе преживљавању ћелија.

У студијама се показао као антипролиферативно, антиинвазивно и антиангиогено средство, као медијатор хеморезистенције, хемопревентивно и терапеутско средство (Ара и др., 2016.).

Модулира вишеструке молекуларне путеве укључене у процес канцерогенезе: уклањање реактивних оксидативних врста (ROS), смањење инфламаторног микроокружења рака, промоцију апоптозе (ћелијске смрти) и инхибирање сигнала преживљавања (Парк и др., 2013).

Постоје стотине различитих гена који морају бити мутирани да би се створила ћелија рака. Неке процене су између 300 и 500. Обично се већина врста рака почиње развијати у тинејџерским годинама, па чак и пре тога, али су потребне деценије док се у потпуности не дијагностикују и не постану видљиви. То је зато што постоје вишеструки различити путеви који стварају различите мутације које ће на крају резултирати формирањем малигне ћелије рака. Проблем је у томе што када се медицинска индустрија бави раком, ствара различите лекове за хемотерапију који циљају само један пут и изузетно су специфични у ономе што раде. Не постоји холистички приступ лечењу рака и као резултат тога, не постоји режим лекова који ће циљати све те различите путеве развоја рака.

Фитохемикалије биљака, а у овом случају куркумин, раде управо то. То је разлог зашто је у последњој деценији, а посебно од 2004. године, дошло до експлозије у истраживању куркуме. Фармацеутске компаније желе да издвоје неке од фитохемикалија из различитих биљака за које се зна да имају антиканцерогена својства како би их користиле поред већ постојећих и уско циљаних режима хемотерапије како би имале вишеструко циљане терапије, посебно зато што је тренутна пракса постала неодржива. Људи се едукују и почињу да постављају питања и почињу да користе интернет за сопствена истраживања.

Скоро 50 година након што је председник Ричард Никсон потписао закон који је промовисала компанија Big Pharma, а који ће се звати Рат против рака, рак је и даље одмах иза срчаних обољења као водећи узрок смрти у Сједињеним Државама. Бројке које не желе да знате су отприлике овакве.

Када погледамо стварне податке о преживљавању, све што зрачење и хемотерапија доноси у нечији живот, је око 2,1 одсто повећанја преживлјавања у САД (Морган и др., 2004). Желим да ово поновим. То је на 2,1 процента.

У суштини, сва та патња је узалудна. Пет година након хемотерапије, број људи који ће и даље бити живи у поређењу са онима који нису примили никакав третман је 2,1 одсто. Заправо, стварни број је око 1 одсто за најчешће врсте рака попут дебелог црева, плућа, дојке и простате, а тај број је нула. Просек расте један одсто јер постоје неки карциноми попут тестиса или Хоџинс које имају стопу преживљавања много већу, око 88 процената, али за више од 95% различитих врста рака, она је у основи нула. Више о медицинском бизнису великих фармацеутских компанија писао сам у другом делу књиге серија. Ово није случајно или зато што наука није адекватна и не може ништа да учини поводом рака. Око 95% свих карцинома узроковано је лошом исхраном и токсичности из животне средине плус све лоше навике које повећавају наше токсично преоптерећење попут пушења, а око 1 до 2 процента је узроковано лошим генима (Ананд и др., 2008.). Ово није велика тајна, осим што „они“ једноставно не желе да кажу пацијентима све ово. Рак је болест која се може спречити у 95% случајева, на исти начин као и кардиоваскуларне болести или све друге болести богатства о којима сам већ писао у првој књизи серије.

Данас су велике компаније почеле да улажу у истраживање ових фитохемикалија више него што су биле спремне у прошлости, са жељом да патентирају неке од фитохемикалија као крајњи резултат и мало повећају стопу преживљавања. Али ко нас може спречити да их једноставно једемо као храну од интегралних састојака? Ако погледамо статистику, видећемо да подаци о становништву показују да у Индији, на пример, где се куркума конзумира у значајним количинама, постоји велика разлика у стопама рака него у западним земљама. У САД је стопа рака коже, уз сву промоцију крема за сунчање од стране дерматолога, 14 пута већа него у Индији. То је 1400 процената више. Рак простате је 23 пута израженији, колоректални рак је 11 пута већи, рак ендометријума је 9 пута већи, рак дојке је 5 пута већи, рак плућа је 17 пута већи, и тако даље (Бенгмарк и др., 2009). То није само због куркуме, већ и због чињенице да је више од 40 процената индијског становништва вегетаријанац и да људи који једу месо једу много мање меса дневно него у САД. Поред тога, конзумирају много више поврћа, а посебно воћа, а уз то конзумирају и куркуму и друге зачине.

Разлика у стопи оболевања од рака код неких врста рака је чак и израженија него код оних које се налазе у Кинеској студији, али закључак је исти. Колику улогу игра велика конзумација куркуме је предмет истраживања, а више о тој теми можете прочитати у овој рецензији (Хачинс-Волфбрант и др., 2011).

Тренутно се спроводи много истраживања и куркума се тестира на широк спектар карцинома, ако не и на све њих, како за превенцију, тако и као лек за хемотерапију. Превенција је овде кључна реч. Фитохемикалије немају никакве негативне нежељене ефекте и чине много других корисних ствари за друге болести и дуговечност, могу се узимати током дужег временског периода или током целог живота и јефтине су. Хемотерапија не толико, и то је кључна разлика.

Још 80-их година прошлог века, након неких ин витро студија, било је познато да куркумин блокира све три фазе развоја рака: трансформацију, пролиферацију и инвазију рака. Чак блокира мутагене да уопште уђу у ћелије, тако да има снажно антитоксично и антимутагено дејство (Равиндран и др., 2009). Такође појачава регулацију многих различитих путева за апоптозу (самоиндукована ћелијска смрт) у ћелијама рака, али оставља нормалне ћелије саме са механизмом који није у потпуности схваћен (Равиндран и др., 2009). Активираће ген за самоуништење ћелија у ћелијама рака широким спектром различитих путева. Ћелије рака обично имају овај механизам потпуно искључен и заправо никада не умиру. Научно речено:

„Куркумин модулира раст туморских ћелија кроз регулацију вишеструких путева ћелијске сигнализације, укључујући пут ћелијске пролиферације (циклин D1, c-myc), пут преживљавања ћелија (Bcl-2, Bcl-xL, cFLIP, XIAP, c-IAP1), пут активације каспазе (каспаза-8, 3, 9), пут супресора тумора (p53, p21), пут рецептора смрти (DR4, DR5), митохондријалне путеве и пут протеин киназе (JNK, Akt и AMPK).“

(Равиндран и др., 2009)

Све је ово лепо на папиру, али каква је стварна практична ефикасност куркумина у тестирању на људима? Колико је јак? Зависи од врсте рака и истраживања која су још увек у току. Али у неким случајевима, чак је јачи од водећих лекова за хемотерапију. На пример, када је тестиран на рак панкреаса, који је један од најгорих типова са стопом преживљавања од нуле, успео је да убије неке од ћелија рака код око 10 процената испитаника, а код једног испитаника рак се повукао за 73 процента. Проблем са било којим леком који је дизајниран да убија ћелије рака је тај што у њима постоје различите мутације, па ако само 1 проценат ћелија рака преживи и буде отпоран, тај 1 проценат ће затим наставити да се множи и временом ће расти и бити исте величине као и пре. Зато је превенција кључна.

Ако већ имате рак, веома је мало вероватно да ће вам куркумин спасити живот.

Једина нада је да је рак локализован и да се може хируршки уклонити. Када се једном прошири по телу, стопа преживљавања је минимална. Добра ствар код куркумина је што нема никакве негативне нежељене ефекте и да без обзира на то колико је лоша ваша исхрана, и даље може помоћи. У једној студији (Поласа и др., 1992) мерили су колико мутагена се налази у урину пушача тако што су га капали у бактеријску културу, а затим мерили оштећење ДНК.

Додавање куркуме у дозама од само 1,5 г/дан током 30 дана смањило је уринарне мутагене за више од 50 процената. Закључак је био:

„Ови резултати указују да је куркума у ​​исхрани ефикасан антимутаген и да може бити корисна у хемопревенцији.“

(Поласа и др., 1992)

По мом мишљењу, ова фитохемикалија је добро истражена и куркуму би требало додавати као додатни антиоксиданс током целог живота.

Упалне и аутоимуне болести.

Поред превенције рака, један од најјачих ефеката куркуме је смањење укупне упале у телу.Ово може успорити оксидацију и оштећење ДНК, дајући нам дуговечност, али такође може помоћи код упалних и аутоимуних болести.

Проблем са аутоимуним болестима је што не постоји лек када имуни систем поквари свој рад и почне да напада сопствене ћелије. Једини третман је узимање лекови за сузбијање имунитета што има озбиљне нежељене ефекте, од леукемије и рака до неплодности. Куркума и други антиоксиданти могу помоћи без икаквих нежељених ефеката. Лупус је једна од аутоимуних болести које нападају језгро саме ћелије, тако да може напасти било који орган и веома га је тешко лечити. Људима са болешћу попут лупуса живот се претвара у ноћну мору.

У овој студији (Хаџехдехи и др., 2012) дали су куркуму субјектима са рефракторни (неизлечиви) лупус. Након третмана, сви испитаници осим једног мушкарца, скоро 99 процената њих, су се опоравили и значајно побољшали. Без нежељених ефеката.

Веома је мало вероватно да ће вам лекар преписати куркуму као лек ако имате лупус, али можете је сами узимати и ако вам помогне, можете смањити дозу лекова. Ако немате лупус, узимајте је као и лековиту биљку богату антиоксидансима. Када се бавите другим тешким инфламаторним болестима као што је, на пример, упала црева (Кронова болест) прва студија икада спроведена спроведена је 2005. године од стране самих појединачних лекара који су одлучили да се супротставе медицинској индустрији и да сами проучавају без финансијске подршке.

Требало је скоро 50 година након првог открића да куркумин има антиинфламаторна својства да неки преварени лекари у Њујорку спроведу студију (Холт и др., 2005).

Четири од пет лечених испитаника су се побољшала. Улцерозни колитис заправо није толико неуобичајен. Многи људи имају упалу црева од блажих до тешких облика. Лечење је неефикасно и има тешке нежељене ефекте који могу изазвати упалу у телу попут упале јетре, бубрега и панкреаса, плус бол, грозницу, повраћање, а у 30% случајева и потпуну неплодност. Након завршетка те студије, урађене су и друге студије.

Следеће године у Јапану је спроведена потпуна двоструко слепа, плацебо контролисана, велика студија (Ханаи и др., 2006).

Користили су само 2 грама куркумина дневно и заправо су признали да је доза неадекватна. Ипак, резултат је био стопа рецидива од 5% у групи која је примала куркумин у поређењу са стопом рецидива од 20% у контролној групи.

Људи који имају Кронову болест имају аутоимуне погоршања или рецидиве, али поред тога, опште стање групе која је примала куркумин било је много боље и субјективно и објективно након ендоскопског прегледа. Разлика је била толико екстремна да истраживачи нису могли да верују у резултате. Теоретизирали су да је могуће да су, на пример, људи одабрани насумично у бољој кондицији и здравији само неком случајном коинциденцијом. Зато су одлучили да продуже студију за још шест месеци, али су свима дали плацебо. Желели су да виде да ли ће се људи који су узимали куркумин поново почети јављати након што престану да га узимају. Управо се то догодило и запамтите да је ово било само 2 грама дневно. Куркумин је моћна супстанца.

Толико је моћан да чак може да промени нашу генску експресију. Рађамо се са фиксном генетском структуром, али наши гени стално мутирају и еволуција иде напред. Који ће гени бити активирани зависи од њихове експресије, која зависи од фактора околине (спољашњих фактора).

Резиме ове рецензије (Шишодија, 2013) говори све:

„Превентивна и терапеутска својства куркумина повезана су са његовим антиоксидативним, антиинфламаторним и антиканцерогеним својствима. Опсежна истраживања током неколико деценија покушала су да идентификују молекуларне механизме деловања куркумина. Куркумин модулира бројне молекуларне мете мењајући њихову експресију гена, сигналне путеве или путем директне интеракције. Куркумин регулише експресију инфламаторних цитокина (нпр. TNF, IL-1), фактора раста (нпр. VEGF, EGF, FGF), рецептора фактора раста (нпр. EGFR, HER-2, AR), ензима (нпр. COX-2, LOX, MMP9, MAPK, mTOR, Akt), адхезионих молекула (нпр. ELAM-1, ICAM-1, VCAM-1), протеина повезаних са апоптозом (нпр. Bcl-2, каспазе, DR, Fas) и протеина ћелијског циклуса (нпр. циклин D1). Куркумин модулира активност неколико транскрипционих фактора (нпр. NF-κB, AP-1, STAT) и њихових сигналних путева. На основу своје способности да утиче на више мета, куркумин има потенцијал за превенцију и лечење...“ разне болести, укључујући рак, артритис, алергије, атеросклерозу, старење, неуродегенеративне болести, поремећаје јетре, гојазност, дијабетес, псоријазу и аутоимуне болести.“

(Шишодија, 2013)

У прегледу су старење описали и као болест. То ми је било занимљиво, и да, јаки антиоксиданти имају потенцијал да заштите ДНК од оштећења и у извесном смислу продуже живот. Нећете моћи да разумете ништа од ове научне терминологије, али то није важно. Важно је разумети обим снаге одређених лековитих биљака и њихових фитохемикалија. Људи имају тенденцију да мисле да само синтетички молекули који долазе из неких лабораторија имају медицински потенцијал, а истина је потпуно супротна. Прави потенцијал је у фитохемикалијама које се развијају стотинама милиона година на овој планети, а синтетички молекули су само слабе супстанце које су створене како би велике хемијске компаније могле да зараде много новца на својим патентима. Чак и већина данашњих лекова су заправо само екстраховане фитохемикалије.

Користићу цитат из рецензије која је урађена још 2013. године, а то је из клиничких испитивања на људима (Гупта и др., 2013). Закључили су:

„Неки обећавајући ефекти су примећени код пацијената са различитим проинфламаторним болестима, укључујући рак, кардиоваскуларне болести, артритис, увеитис, улцерозни проктитис, Кронова болест, улцерозни колитис, болест иритабилног црева, тропски панкреатитис, пептични чир, чир на желуцу, идиопатски орбитални инфламаторни псеудотумор, орални лихен планус, упала желуца, витилиго, псоријаза, акутни коронарни синдром, атеросклероза, дијабетес, дијабетичка нефропатија, дијабетичка микроангиопатија, лупусни нефритис, бубрежна стања, синдром стечене имунодефицијенције, β-таласемија, билијарна дискинезија, Дежерин-Сотасова болест, холециститис и хронични бактеријски простатитис. Куркумин је такође показао заштиту против хроничних обољења јетре, изложеноси арсенуи алкохолна интоксикација. Студије са повећањем дозе указале су на безбедност куркумина у дозама и до 12 г/дан током 3 месеца. Плеотропна активност куркумина произилази из његове способности да модулира бројне сигналне молекуле као што су проинфламаторни цитокини, апоптотски протеини, NF-κB, циклооксигеназа-2, 5-LOX, STAT3, C-реактивни протеин, простагландин E(2), простатно-специфични антиген, молекули адхезије, фосфорилаза киназа, трансформишући фактор раста-β, триглицериди, ET-1, креатинин, HO-1, AST и ALT код људи. "

(Гупта и др., 2013)

С друге стране, конзумирање животињских производа има потпуно супротно дејство. Месо није само неутралан производ богат гвожђем и протеинима. То је намирница која је пуна мртвих месних бактерија, ендотоксина и мутагена, посебно када се кува, а садржи и друге токсине и тешке метале из околине, холестерол и засићене масти стимулише IGF-1 који подстиче рак и сама по себи је проинфламаторна чак и ако занемаримо чињеницу да уопште нема ниједно антиоксидативно својство.

Ако сте млади и потпуно здрави и ако се храните најздравијом могућом исхраном, ипак би требало да додате куркумин и неке друге лековите биљке и суплементе за које је доказано да имају здравствена својства. Ако не због чега другог, онда само као средство за продужење животног века и заштиту од болести на дужи рок.

Куркума такође има јака неуропротективна својства која ће помоћи код неуролошких поремећаја и болести, али и код нормалног когнитивног пада који прати старење. Помоћи ће код предијабетеса и гојазности. Помоћи ће код функције артерија. Код многих инфламаторних болести делује боље од водећих лекова без нежељених ефеката.

На пример, 500 мг куркумина делује знатно боље код реуматоидног артритиса него диклофенак (Чандран и др., 2012). Имајте на уму да је диклофенак веома јак нестероидни антиинфламаторни лек који се такође користи за нападе мигрене или камен у бубрегу и друга болна стања и да би такође драматично повећао (око 40 процената) ризик од фаталног срчаног или можданог удара ако га узимате дуже време. Понекад се чак комбинује са опиоидима као што су кодеин за управљање болом. Сам кодеин је фитохемикалија која се налази у маку. Мак садржи много алкалоида, најважније фитохемикалије су морфин, носкапин и кодеин.

Куркума је чак добра и као пребиотик. Позитивно делује на микробиоту у нашим цревима.

Куркума наспрам куркумина.

Још једна ствар коју желим да напоменем је да је у скоро свим случајевима комплетна храна бољи избор од екстраховане појединачне фитохемикалије због феномена познатог као синергија хране. Синергија значи да имамо два једињења која ће много боље функционисати заједно него појединачна једињења заједно. Два плус два једнако је пет, ако вам се свиђа та аналогија. То је такође разлог зашто су многи пигменти попут бета-каротена и ликопена у екстрахованом облику бескорисни.

Шаргарепа смањује ризик од рака, али бета-каротен у пилулама повећава ризик. Парадајз драматично смањује ризик од рака простате, али ликопен повећава ризик.

Ово је веома важно јер су неки суплементи више од пуког бацања новца и могу нам наштетити. Људи могу помислити да ако не једу довољно поврћа, могу добити антиоксиданте из пилуле након лепог оброка роштиљ сланине. И то није случај у свим ситуацијама. Постоје неки који се могу узимати као суплемент, али не сви. Куркумин из куркуме је одличан чак и као додатак исхрани, али на пример, бета-каротен и ликопен нису. Ако нису упаковане као цела храна са хиљадама других фитохемикалија које синергистички делују како би неутралисале неке од других лоших ефеката, неке од ових екстрахованих фитохемикалија могу нам нанети много штете. То је разлог зашто увек треба да бирамо здраву храну у паковању целе хране уместо пилула док се не спроведу опсежна истраживања о специфичним фитохемикалијама у стварним клиничким двоструко слепим студијама. Куркумин је сада добро проучен, као и ликопен, и многе друге фитохемикалије и данас имамо основна научна сазнања о многима од њих.

Предности куркуме:

• Доказано драматично смањује упалу и као продужетак помаже код свих болести које долазе са хроничном упалом.
• Смањује бол посебно у случајевима хроничних упала попут артритиса, лупуса…
• Лечење и превенција рака кроз регулацију вишеструких ћелијских сигналних путева.
• Аутоимуне болести– Има јака имуномодулаторна својства регулисањем инфламаторних цитокина и сигналних путева у имуним ћелијама (Брајт, 2007).
• Јака неуропротективна својства -Алцхајмерова болест, Паркинсонова болест, редован когнитивни пад…
• Снажно антитоксично и антимутагено дејство од стране спречавајући улазак мутагена у ћелије.
• Јако антитоксично и хелатно средство за тешке метале -Донор електрона који се никада не претвара у прорадикал.
• Може помоћи у управљању дијабетесом– У једној студији активирао је ензим АМПК више од 400 пута више него метформин (најпрописиванији лек за дијабетес и дуговечност на планети, и ја узимам метформин као режим).
• Штити од оштећења дијабетичке нефропатије.
• Може помоћи код гојазности– Сузбијањем запаљенских процеса гојазности и њихових негативних утицаја на здравље.
• Побољшава ниво серумских липида– У једној студији његова јачина деловања била је упоредива са аторвастатином (Ушарани и др., 2008.).
• Побољшава опоравак мишића.
• Ефикасан у лечењу вишеструких кожних обољења - Морате га конзумирати, помаже код псоријазе, свраба, лихен плануса усне дупље, црвенила лица, као и код врста рака коже (Мата и др., 2021).
• Смањење симптома депресије и анксиозности– Утиче на функцију неуротрансмитера путем неуротрофичног фактора изведеног из мозга, у једној студији је био једнако ефикасан као лек флуоксетин (Санмукани и др., 2014).
• Спречите крвни угрушак формирање - Јака антитромбоцитна и антикоагулантна својства, можда ћете желети да смањите аспирин или друге лекове за разређивање крви ако их узимате, консултујте се са својим лекаром (Кеиханијан и др., 2018).
• Мења експресију гена и успорава брзину оштећења ДНК.
• Добро као пребиотик- Има позитиван ефекат на микробиоту колоније у нашим цревима.
• Јефтин, лако доступан зачин од целих намирница.

Закључак:

• Никада не узимајте додатне антиоксиданте који ће се у телу претворити у прооксидансе.
• Никада не узимајте суплементе антиоксиданата којима су потребни ензимски путеви за уклањање из тела, јер би могли да надјачају природни одбрамбени механизам тела, истражите пре него што их узмете.
• Никада не узимајте додатке витамина Е, селена, бета-каротена и ликопена - показало се повећан ризик од рака у облику додатака.
• Увек узимајте антиоксидансе из интегралне хране пре додатка исхрани екстрахованих облика због фитохемијских синергија.
• Узимајте 5 до 10 грама куркуме помешане са црним бибером сваког дана до краја живота, без обзира на болест, исхрану, суплементе, лекове или терапије које узимате, доказано је да је безбедно.
• Куркума није чудотворни лек или замена за лошу исхрану, она је само још један снажнији додатни антиоксиданс у складу са какаом, хибискусом, астаксантин., или бобице…
• Куркума није замена за лошу исхрану без постојећег ORAC вредношћу чак и ако је у питању исхрана заснована на интегралним намирницама биљака, научите своје ORAC вредности.
• Куркума се може и треба узимати са другим додатним антиоксидансима за које је доказано да су ефикасни, попут липозомског витамина Ц или астаксантина.
• Људи са бубрежним каменцима и гихтом могу размотрити употребу суплемената куркумина уместо куркуме, само да би били сигурни док се не ураде додатна истраживања.
• Пацијенти који већ узимају лекове за разређивање крви и статине треба да се консултују са својим лекаром јер ће им можда бити потребно да смање прописану дозу лекова.

Честа питања

Референце:

Одломци одабрани из књиге: Покимица, Милош. Постаните веган? Преглед науке, 3. део. Киндл издање, Амазон, 2020.

1. Агарвал, ББ, Јуан, В., Ли, С., и Гупта, СЦ (2013). Куркума без куркумина показује антиинфламаторна и антиканцерогена дејства: Идентификација нових компоненти куркуме. Молекуларна исхрана и истраживање хране, 57(9), 1529–1542. https://doi.org/10.1002/mnfr.201200838
2. Агарвал, ББ, Јуан, В., Ли, С., и Гупта, СЦ (2013). Куркума без куркумина показује антиинфламаторна и антиканцерогена дејства: Идентификација нових компоненти куркуме. Молекуларна исхрана и истраживање хране, 57(9), 1529–1542. https://doi.org/10.1002/mnfr.201200838
3. Ара, СА, Мудда, ЈА, Лингаппа, А., & Рао, П. (2016). Истраживање куркумина: мета-анализа потенцијално малигних поремећаја. Часопис за истраживање и терапију рака, 12(1), 175–181. https://doi.org/10.4103/0973-1482.171370
4. Парк, В., Амин, АР, Чен, ЗГ и Шин, ДМ (2013). Нове перспективе куркумина у превенцији рака. Истраживање превенције рака (Филаделфија, Пенсилванија), 6(5), 387–400. https://doi.org/10.1158/1940-6207.CAPR-12-0410
5. Морган, Г., Ворд, Р. и Бартон, М. (2004). Допринос цитотоксичне хемотерапије петогодишњем преживљавању код малигнитета код одраслих. Клиничка онкологија (Краљевски колеџ радиолога (Велика Британија)), 16(8), 549–560. https://doi.org/10.1016/j.clon.2004.06.007
6. Ананд, П., Куннумаккара, АБ, Сундарам, Ц., Харикумар, КБ, Тхаракан, СТ, Лаи, ОС, Сунг, Б., & Аггарвал, ББ (2008). Рак је болест која се може спречити и која захтева велике промене у начину живота. Фармацеутска истраживања, 25(9), 2097–2116. https://doi.org/10.1007/s11095-008-9661-9
7. Бенгмарк, С., Меса, МД и Гил, А. (2009). Здравље изведено из биљака: ефекти куркуме и куркуминоида. Болничка исхрана, 24(3), 273–281. [PubMed]
8. Хачинс-Волфбрант, А. и Мистри, АМ (2011). Куркума у ​​исхрани потенцијално смањује ризик од рака. Азијско-пацифички часопис за превенцију рака: APJCP, 12(12), 3169–3173. [PubMed]
9. Равиндран, Ј., Прасад, С. и Агарвал, ББ (2009). Куркумин и ћелије рака: На колико начина кари може селективно да убија ћелије тумора? Часопис ААПС, 11(3), 495-510. https://doi.org/10.1208/s12248-009-9128-x
10. Поласа, К., Рагурам, ТЦ, Кришна, ТП и Кришнасвами, К. (1992). Утицај куркуме на уринарне мутагене код пушача. Мутагенеза, 7(2), 107–109. https://doi.org/10.1093/mutage/7.2.107
11. Хаџехдехи, П., Занџанинеџад, Б., Афлаки, Е., Назаринија, М., Азад, Ф., Малекмакан, Л., и Деганзадех, ГР (2012). Орална суплементација куркуме смањује протеинурију, хематурију и систолни крвни притисак код пацијената који пате од рецидивирајућег или рефракторног лупусног нефритиса: рандомизована и плацебо контролисана студија. Часопис за бубрежну исхрану: званични часопис Савета за бубрежну исхрану Националне фондације за бубреге, 22(1), 50–57. https://doi.org/10.1053/j.jrn.2011.03.002
12. Холт, ПР, Кац, С. и Киршоф, Р. (2005). Терапија куркумином код инфламаторних болести црева: пилот студија. Болести варења и науке, 50(11), 2191–2193. https://doi.org/10.1007/s10620-005-3032-8
13. Ханаи, Х., Иида, Т., Такеуцхи, К., Ватанабе, И., Маруиама, И., Андох, А., Тсујикава, Т., Фујииама, И., Митсуиама, К., Сата, М., Иаке, Иаке, М., М. , К. , Хираисхи , К. , Хираиама , К. , Араи , Х. , Иосхии , С. , Уцхијима , М. , Нагата , Т. , & Коиде , И. (2006). Терапија одржавања куркумина за улцерозни колитис: рандомизовано, мултицентрично, двоструко слепо, плацебо контролисано испитивање. Клиничка гастроентерологија и хепатологија: званични часопис за клиничку праксу Америчког гастроентеролошког удружења, 4(12), 1502–1506. https://doi.org/10.1016/j.cgh.2006.08.008
14. Шишодија С. (2013). Молекуларни механизми деловања куркумина: експресија гена. БиоФактори (Оксфорд, Енглеска), 39(1), 37–55. https://doi.org/10.1002/biof.1041
15. Гупта, С.Ц., Пачва, С. и Агарвал, Б.Б. (2013). Терапеутске улоге куркумина: лекције научене из клиничких испитивања. Часопис ААПС, 15(1), 195-218. https://doi.org/10.1208/s12248-012-9432-8
16. Chandran, B., & Goel, A. (2012). Рандомизована, пилот студија за процену ефикасности и безбедности куркумина код пацијената са активним реуматоидним артритисом. Истраживање фитотерапије: PTR, 26(11), 1719–1725. https://doi.org/10.1002/ptr.4639
17. Солеимани, В., Сахебкар, А. и Хосеинзадех, Х. (2018). Куркума (Curcuma longa) и њен главни састојак (куркумин) као нетоксичне и безбедне супстанце: Преглед. Истраживање фитотерапије: PTR, 32(6), 985–995. https://doi.org/10.1002/ptr.6054
18. Ушарани, П., Матин, АА, Наиду, МУ, Раџу, ИС, и Чандра, Н. (2008). Ефекат NCB-02, аторвастатина и плацеба на ендотелну функцију, оксидативни стрес и инфламаторне маркере код пацијената са дијабетесом мелитусом типа 2: рандомизована, паралелно-групна, плацебо контролисана, 8-недељна студија. Лекови у истраживању и развоју, 9(4), 243–250. https://doi.org/10.2165/00126839-200809040-00004
19. Брајт Џ. Џ. (2007). Куркумин и аутоимуне болести. Напредак у експерименталној медицини и биологији, 595, 425–451. https://doi.org/10.1007/978-0-387-46401-5_19
20. Мата, ИРД, Мата, СРД, Менезес, РЦР, Фачоли, ЛС, Бандеира, КК и Боско, СМД (2021). Користи од суплементације куркумом за здравље коже код хроничних болести: систематски преглед. Критички осврти у науци о храни и исхрани, 61(20), 3421–3435. https://doi.org/10.1080/10408398.2020.1798353
21. Санмукани, Ј., Сатодија, В., Триведи, Ј., Пател, Т., Тивари, Д., Панчал, Б., Гоел, А., и Трипати, ЦБ (2014). Ефикасност и безбедност куркумина код великог депресивног поремећаја: рандомизовано контролисано испитивање. Истраживање фитотерапије: PTR, 28(4), 579–585. https://doi.org/10.1002/ptr.5025
22. Кеиханиан, Ф., Саеидинија, А., Багери, РК, Џонстон, ТП и Сахебкар, А. (2018). Куркумин, хемостаза, тромбоза и коагулација. Часопис за ћелијску физиологију, 233(6), 4497–4511. https://doi.org/10.1002/jcp.26249
23. Џорџ, БП, Чандран, Р. и Абрахамс, Х. (2021). Улога фитохемикалија у хемопревенцији рака: Увиди. Антиоксиданси, 10(9), 1455. https://doi.org/10.3390/antiox10091455